• SRB 065 513 0000
  • BiH 066 490 490
  • CG 068 572 845
  • MK 078 409 080
  • superfoodsperuvian@gmail.com

BATAT, SLATKI KROMPIR

Je vrsta krtolastog povrća iz familije Convolvulaceae. U raznim zemljama poznat je kao: Apichu (Quechua); Pua, Tipali, Tuctuca (Aymara), Camote (od Náhuatl Camohtli), Batata (Taino), Bataca, Chaco, Boniato, Buniato, Moniato, krompir iz Malage i slatki krompir. 

Radi se o niskom rastinju brojnog korenja, od kojih neko poprima krtolast oblik. Njegov list je raznih boja i oblika. Boja Batatovog cveta se kreće od bele do jarko ljubičaste, a plod ima kapsularnu formu i sadrži od jedne do četiri semenke. U mnoštvu sorti ove izvanredne SuperHrane najpoznatiji su plodovi narandžaste, ljubičaste i bele boje.
Uzgaja se u većem delu sveta, a najviše mu odgovara tropska klima i visina do 2.500 mnv. U 18 latinoamerickih zemalja registrovano je 3.096 sorti Batata, dok sam Peru broji njih 2.016. Njegovi tragovi pronađeni su u ćupovima grobnica u peruanskom Regionu Ayacucho i datiraju od pre oko 10.000 godina

Plod Batata sadrži velike količine skroba, dijetetskih vlakana (celuloze i pektina), vitamina i minerala. Specifično, narandžasta sorta ekstremno je bogata vitaminom A (betakarotenom) i folnom kiselinom, a ne zaostaje ni u sdržaju vitamina B1, B2, B6, C,  E, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i gvožđa.
Manji proteinski udeo važan je zbog obilja dve esencijalne aminokiseline, Metionin i Lizin, koje su vrlo oskudno zastupljene u namirnicama biljnog porekla i njihov nedostatak u ishrani razlog je nastanka raznih obolenja. Batat sadrži ukupno 17 aminokiselina, slično proteinskoj strukturi Alfalfa. Sladak ukus duguje sadržaju fruktoze, saharoze i maltoze.

Zahvaljujući značajnom sadržaju dijetetskih vlakana, koja obezbeđuju optimalnu probavu, pomaže kod prevencije raka debelog creva, kontroliše nivo glukoze u krvi i snižava holesterol. Njegova ljuska i plod obiluju polifenolima, fitosterolima, karotenima i karotenoidima, a sve navedene osobine ga čine Super namirnicom u prevenciji srčanih obolenja, dijabetesa, raka, Alchajmerove bolesti i problema sa vidom i kožom.

Osnovni je sastojak većine peruanskih nacionalnih jela. U proseku, svaki stanovnik Perua konzumira 7 kg ove ukusne namirnice godišnje. Opšta pomama na svetskom tržištu za ovdašnjim organskim Batatom počela  je 2011. godine i od tada se 50% njegovog izvoza ostvaruje sa Severnom Amerikom, dok se evropska potražnja, već ustaljenim trendom multiplicira na godišnjem nivou. Peruanci mudro dupliraju dobit i njegove organske useve petu godinu zaredom. 

Batat ima vrlo živopisnu istoriju u očuvanju čovečanstva, samo u Kini je spasao od gladi milione života sredinom dvadesetog veka. U Japanu se oslanjaju na njegove useve kada god tajfuni devastiraju druge poljoprivredne kulture, a devedesetih godina, kada je virus odneo sav rod Juke, Batat im je bio slamka spasa. U Afriku, devedesetih, naranžastu sortu poslala je peruanska vlada putem internacionalnog projekta u borbi protiv gladi i anemije kod dece (usled nedostatka vitamina A), gde je prozvan ‘Zaštitnikom dece’.

Konzumira se na razne načine: kuvan, pripremljen na pari, kao sastojak supa, zapečen u rerni, kao pire, u vidu brašna za pravljenje hleba, kao marmelada i kod raznih poslastica. U Japanu je smuti od Batata prerastao u omiljeno osvežavajuće piće. U nekim zemljama njegov list se koristi kao stočna hrana, posebno za ishranu krava pa i kao bio đubrivo kod useva. Tojota je uspešno proizvela biorazgradive plastične i druge delove na bazi ove biljke, u cilju zaštite životne sredi

Que el Camote le haga su vida dulce,
El Gringo 

Iskustva korisnika

ISKUSTVA KORISNIKA KAO NAŠA NAJBOLJA REKLAMA