Opširnije

Mnoge biljke mogu uticati na libido i žena i muškaraca, međutim, one takođe sa sobom nose negativne posledice kao što su povišeni pritisak ili ubrzano kucanje srca. Stoga je potrebno izvagati pozitivne i negativne efekte svake biljke zasebno, pre nego što se upustimo u njenu konzumaciju. Peruanska biljka Maka je prepuna nutrijenata i služi kao izvrsna alternativa materijama koje pojačavaju libido.

Naime, ona povećava plodnost, utiče na nivo testosterona, broj i pokretljivost spermatozoida i deluje kao odličan afrodizijak. Već se 3600 godina uzgaja na nedostupnim predelima Anda, gde retko koja biljka uspeva, što prikladno opisuje njene dobrobiti za organizam: simbol je snage i izdržljivosti stanovnika Anda, Quechua. Liči na rotkvice i kultiviše se na visini 3.700-4.300 metara nadmorske visine.

Tradicionalno se koristila za poboljšanje plodnosti i ljudi i životinja. S obzirom da reguliše lučenje hormona (polnih i endokrinih žlezda), Maka održava njihov nivo optimalnim, te tako poboljšava funkcije polnih organa, čime se direktno utiče na vitalnost organizma.

Takođe je pravi saveznik žena jer ublažava probleme koji nastupaju sa PMS-om i reguliše menstrualni ciklus ujednačavanjem nivoa estrogena i progesterona. Uz dejstvo na libido i plodnost, maka takođe pomaže telu da se prilagodi stresu. Uz danas rastući problem uticaja stresa na seksualni život, ova biljka bi se mogla koristiti kao recept za "ubijanje dve muve jednim udarcem".

Peruanci koriste koren Make kako bi vratili energiju iscrpljenom organizmu i pripremili ga za svakodnevne napore. Njeni proteini sadrže 20 aminokiselina i sedam od osam esencijalnih aminokiselina, te je pravi rudnik sterola, koji pozitivno utiču na imunitet. Peruanska biljka je bogata kalcijumom, magnezijumom, fosforom, kalijumom, sumporom, natrijumom i gvožđem. Takođe, sadrži tragove cinka, bakra, selena, joda, bizmuta magnezijuma i kalaja. Od vitamina, sadrži B1, B2, C i E. Stručnjaci preporučuju konzumaciju praha Make, i to između jedne do šest kafenih kašika dnevno.

Zahvaljujući sposobnosti adaptacije na teške klimatske uslove velikih nadmorskih visina, Maka poseduje značajne nutritivne sposobnosti (Walker, 1998). Prvo naučno istraživanje nutritivnih osobina ove biljke izvršeno je na Institutu za ishranu u Limi, Peru, 1979 godine. Utvrđena je visoka koncentracija proteina (11% suvog korena, 14 % celokupne mase) (Canales M et al, 2000). Proteini su uglavnom zastupljeni u formi polipeptida: aspartan, glutamin, serin, glicin, arginin, valin, fenilalanin, tirozin i treonin (Dini et al, 1994). Takođe je pokazano da Maka poseduje veće količine gvožđa, kalcijuma i aminokiselina u odnosu na količine pronađene u krompiru (Dini et al, 1994). Značajno je prisustvo masnih kiselina linolne, palmitinske i oleinske kiseline kao i sterola. Ostale makronutritivne komponente korena Make čini 59% ugljenih hidrata i 8,5% vlakana.
 
Tradicionalno Maka se koristila u medicinske svrhe kao izvor energije, vitalnosti i izdržljivosti. Sem toga upotrebljavana je kao afrodizijak i tonik za postmenopauzalne probleme (Leon, 1964). Studije na pacovima potvrdile su pozitivan uticaj na fertilnost. Za ovaj uticaj odgovorna su 4 alkaloida (Makaeni) izolovana iz korena Make na Univerzitetu San Marcos u Limi, Peru (Chacon, 1990). Ovi alkaloidi su davani mužjacima i ženkama pacova bilo kao prečišćene, bilo kao kombinovane. Kod ženki koje su primile bilo koju vrstu preparata primećen je značajan napredak u maturaciji jajnih ćelija. Takođe u oba preparata kod mužjaka je uočen značajan rast u količini sperme, kao i u povećanju pokretljivosti spermatozoida. Chacon je zaključila da aktivnost Makaena utiče na Hipotalamo-hipofiznu osovinu, što objašnjava činjenicu zašto Maka ima sposobnost indukovanja promena u oba pola

Nadalje, Chacon je pretpostavila da Maka ima sposobnost uticaja na adrenalnu osovinu. Afrodizijačne osobine korena Make mogu se pripisati uticaju biološki aktivnih aromatičnih izotiocijanata (Johns, 1981). Pozitivan uticaj na fertilnost, Johns objašnjava uticajem glukozinolata prisutnih u korenu Make. Prisustvo sterola i prostaglandina u korenu Make može dati objašnjenje afrodizijačnih sposobnosti ove biljke (Dini et al, 1994). Studija koja je imala za cilj ispitivanje efekata vodenog rastvora korena Make na spermatogenezu, pokazala je sazrevanje i akceleraciju spermatogeneze u početnim stadijumima sa povećanjem težine testisa i epididimisa kod pacova kojima je davan ekstrakt 15 dana uzastopno (Gonzales et al, 2001).

*Ovaj tekst je preuzet sa interneta. Sadržajan je, istinit uz sitne prepravke i rado ćemo se poslužiti njime.