QUINUA BLANCA - la perlada

Ujedinjene Nacije su godini 2013 dodelili epitet 'Godina Kinoe' i proglasili je hranom budućnosti. 
Bela perlasta Kinoa vodi poreklo iz predela peruanskog regiona Puno, koji delom zadire u teritoriju Bolivije. Radi se o vrlo nepristupačnom terenu Anda, ceo predeo se nalazi na visini od 3700-5500m i po meni, najslikovitiji je region najduže planine na svetu.

Naime, la perlada je ubedljivo najhranljivija bela kinoa (sadrži do 18% belančevina) dok je Departamento de Puno postojbina 'Kraljice svih žitarica'. Kraljica jer svojim nutritivni sastavom može da postidi ovas, raž ili druge cerealije, a uz to je neprevaziđenog ukusa!).

Naziv je dobila po krupnom zrnu okruglastog oblika i sedefasto beloj boji. Pored bele kinoe, ova tipična Superhrana postoji u praktično svim bojama, video sam ih bar 9. U Peruu postoji 80 registrovanih sorti, a 25 se uzgaja u komercijalne svrhe i prisutne su na tržistu. Spada u grupu pseudo-žitarica (kao i heljda ili amarant), idealna visina na kojoj uspeva je 3000 - 4500m, a o njoj ćemo blogovati opširnije jer je više nego vredna naše pažnje. Ako je kinoa kraljica žitarica, la perlada je kraljica svih kinoa. 

Vrlo su male šanse da takav proizvod stigne do našeg tržišta, pošto se sav rod iz Puna izvozi direktno u USA, Kanadu, Japan, UK i druge zemlje koje potražuju i spremne su da plate premijum kvalitet. Pretežno sva kinoa koju sam video na našim rafovima je treće (najlošije) klase, pogrešne boje, oblika i pre svega lošeg nutritivnog sastava. Stanje je takvo da čovek sa slike naplati toliko da preživi, a najveći evropski uvoznici doprinose tome da vas peruanska kinoa, namenjena ishrani stoke, preskupo košta.
Trenutno, Srbija je preplavljena kineskom, nutritivno siromašnom kinoom i čiom, dubiozne toksičnosti. To je tip robe koja se ubedljivo najbolje prodaje u regionu jer joj je cena niska (oko 600din/kg) pa bih rekao, nadam se da ćete poživeti dugo!

Na terenu Anda, problem je u neiskustvu mnogih poljoprivrednika. Oni u dobroj meri učestvuju u ukupnom peruanskom rodu kinoe sa svojim zrnom siromašnog hranljivog sastava, a glavni razlog za to je pogrešna nadmorska visina i loš semenski materijal. Kinoa iz priobalnog predela Perua je posebno lošeg kvaliteta, pročitajte više o tome klikom na text.
Takođe bolivijanska kinoa je preplavila Peru. Lošijeg je kvaliteta, nutritivno siromašnija i niže cene pa je trenutno glavni predmet trgovine na berzi hrane u Limi. Roba niže cene lako nalazi kupca, a oni su pohlepni trgovci, željni zarade (mahom najveći evropski distributeri). 

Inače, kinoa je uzgojena i na oglednom polju kod Stare Pazove, ali se ne bih usudio da procenjujem nešto što nisam video. Moje iskustvo usko je vezano za Peru, gde kinoa već sa visine od 2000-2500m nema kvalitet kao ona sa odgovarajuće.
Dakle, visina uzgoja ove Superzdrave pseudo-žitarice je ključna. Samo sa visine od 3500m i više, ona dostiže proteinski sadržaj do 18%, dok se kinoa sa rafova svetskih prodavnica ne može pohvaliti sa više od 12%. Rođak sa sela će Vam već objasniti šta znači visok proteinski sadržaj kod kukuruza i pšenice...


Estamos haciendo lo q nos distingue de los demas,
El Gringo