TRGOVAC ILI PROIZVOĐAČ?

Organska ishrana je vrlo popularna tema. Sve veći broj ljudi se trudi da uvrsti zdrave namirnice u svoju ishranu. Da li je sve što nosi oznaku organske hrane zaista ispravno? Kakva je praksa po tom pitanju u Srbiji? U kojoj meri je u EU neka namirnica organskog porekla ako nosi takvu oznaku? 
Pre samo pet godina polagao sam veru u regularnost trgovine organskom hranom. Danas to nije slučaj. U ovom blogu podeliću sa Vama moje mišljenje i iskustva po tom pitanju.

Počevši da se bavim, na prvom mestu, uzgojem peruanske make u Andima, uvideo sam nepravilnosti u trgovini organskom Superhranom. Brzo sam shvatio da je ključ plasmana organske hrane velikim kupcima posedovanje proizvođačkog sertifikata organskog uzgoja. Kada govorimo o peruanskoj maki ili drugoj kulturi koja se uzgaja na većoj nadmorskoj visini od 2500 metara u planini Anda, organsko poreklo je neminovno. Razlog za to je odsustvo potrebe i saznanja o upotrebi herbicida, pesticida i veštačkog đubriva. Veliki broj peruanskih zadruga nema novca za skupocenu organsku sertifikaciju, pa time nisu u mogućnosti da prodaju svoje proizvode kao organske, čime bi postigli dosta veću otkupnu cenu. Tada nastupa uhodana armija trgovačkih firmi iz glavnog grada Lime, koja nudi zadrugama da finansira proizvođački sertifikat. Za uzvrat im garantuju plasman njihovog roda po mizernim cenama. To je samo jedna od tužnih strana peruanske poljoprivrede, nešto nalik na moderan vid kolonizacije. Praksa je ista u drugim, manje naprednim delovma sveta, odakle dolazi ubedljivo najčistija organska hrana.

Da biste kao poljoprivrednik obezbedili organski proizvođački sertifikat neke od svetski priznatih nemačkih ili holandskih sertifikacionih kuća, potrebno je imati u vlasništvu veću površinu 'čiste' plodne zemlje i pozvati inspektora te kuće kako bi uzeo i analizirao uzorke vašeg zemljišta i sadne kulture. Kada ga jednom dobijete, dužni ste da ga obnavljate jednom godišnje. Velike trgovačke firme dolaze do takvog sertifikata potpisivanjem ugovora o saradnji sa zadrugom i finansiranjem njegovog vađenja. Na taj način plasiraju skupocenu Superhranu naprednim zemljama kao organski proizvođači, iako to nisu. 

Evropski ili drugi kupac uz iste sertifikate, bez ikakve analize organskog porekla, trajno obezbeđuje dozvolu za puštanje u promet organskih namirnica u svojoj zemlji. Ovaj proces se zove resertifikacija. Na taj način proizvodi sa organskom oznakom nalaze krajnjeg kupca. U daljem toku trgovine nikada se ne rade analize uzorka robe organskog porekla čime se formira vrlo plodno tlo za malverzacije. U slučaju Srbije taj teren je osiguran odsustvom tržišnih inspektora koji vrše detaljne analize organskih uzoraka na carini ili iz maloprodaje. U drugim zemljama, praksa je slična, a nekom magijom namirnica sa organskim amblemom svakim danom je sve više. U svetu ova pojava se naziva procvatom sertifikacione mafije.

U peruanskom priobalnom, nizijskom pojasu sve češće se uzgaja kinoa, čia, amarant i druga Superhrana. Rod iz tog područja se naziva konvencionalnim tj. neorganskim, jer uz prisustvo insekata, korova i strane tehnologije nije ga moguće dobiti na 'čist' način. Takvi rodovi se neretko, u određenoj meri mešaju sa besprekorno organskim rodovima iz Anda, gde se vodi računa o tome da se ne prevaziđu maksimalne dozvoljene vrednosti pesticida i herbicida. Naime, zakonom propisana čistoća organskih proizvoda u EU nije 'apsolutna'. Konvencionalan rod se takođe bez pardona plasira kao potpuno organski uz validne sertifikate nekog od organskih proizvodjača, a konzument papreno plaća organsku robu, koja to nije.

Sve to me je navelo da se opredelim za potpunu kontrolu organskog uzgoja peruanske Make i izvornog Kakaoa tako da te kulture uzgajamo na zemljištu izvrsnog georgafskog porekla. Naša Maka dolazi iz srca njene postojbine, a Divlji Criollo kakao za nas uzgajaju pripadnici plemena Ashaninka na svom posedu u netaknutoj prirodi visoke Amazonije. Samo na taj način možemo da garantujemo besprekornu čistoću naših proizvoda, a time i ispravnost trgovine organskom Superhranom iz Perua.

Na našem tržištu preko 80% organske Superhrane poreklom je iz Azije. Naši resertifikacioni organi nemaju način da provere ispravnost priložene kineske ili indijske dokumentacije prilikom uvoza. Kinesko poreklo robe se lako gubi prilikom preprodaje Superhrane od strane velikih evropskih distributera. Domaći trgovci se opredeljuju za uvoz što jeftinijih namirnica, a time potiskuju one koji su uvozili koliko toliko ispravnu peruansku Superhranu. Da ne ulazim u to koliko su zatrovane neorganske namirnice kineskog porekla.

Apsurdno je to što ljudi u Srbiji i drugde veruju da se hrane zdravo kunzumirajući Organsko.
Jedno je posedovatii dozvolu za trgovinu 'Organskom hranom', a nešto sasvim drugo proizvoditi je i znati da radite ispravnu stvar.

Que usen su razon,
El Gringo